Током једне најезде кримских Татара, девојка је отета и после неколико препродаја била је поклоњена Сулејману, тада принцу. У том тренутку Роксолана је имала 15-ак година. Пошто је доспела у харем, добила је име Хурем (весела). Убрзо је Хурем привукла пажњу султана и постала његова омиљена љубавница, добивши титулу „хасеки".

Свадбено весеље је било веома богато, иако се опис не налази код локалних хроничара, него само код путописаца. Касније, када би био одсутан током својих ратних похода, Сулејман се обазирао само на оно што му је Хурем писала о стању на двору. Остала су сачувана писма у којима се јасно види да је султана и лепу Хурем повезивала љубав и да су патили једно без другог. Верна жена била је уједно и главни политички саветник.

Када писање ни њој ни Арагону није доносило довољно новца за живот, како би зарадили „неки динар", Елза је за различите модне куће у Паризу правила накит, писала за руске новине, преводила руске и француске писце. Елза није престајала да пише. Прва је жена добитница награде Гонкур. Током Другог светског рата заједно са својим супругом активна је чланица Покрета отпора. После рата заједно са мужем посећује социјалистичке државе. Елзине очи су по лепоти биле надалеко познате. Арагон им је посветио читав зборник поезије „Елзине очи", чувени Анри Матис их је насликао, а Ив Сен Лоран је посветио један свој модел лепим очима ове Рускиње.