Новинари КП, Јевгениј Бељаков и Владимир Велегурин, први су представници руских штампаних медија који су посетили главни трезор Централне банке Русије, у којем се чувају резерве злата. Уз дозволу КП, Спутњик објављује ексклузивне фотографије које откривају тајне тог места.
Тона злата на површини од једног квадратног метра
Злато се складишти у пломбираним решеткастим контејнерима. Њихова количина оставља снажан утисак, за разлику од спољашњег изгледа.
Тренутно количина злата у девизним резервама Централне банке РФ износи више од 1.800 тона. По том показатељу, Русија заузима шесту позицију у свету. Још пре 10 година удео злата у руским девизним резервама износио је три одсто. Али последњих година Централна банка је драстично повећала залихе злата и сада тај удео износи 17 одсто.
Русија је почела активно да купује златне полуге након што су јој 2014. године Западне земље увеле санкције. Од тада Централна банка купује у просеку 100 тона злата годишње. Али 2016. као и 2017. године руски регулатор је купио више од 200 тона.
Резерве злата су „јастук безбедности" земље. У случају кризе, злато се може продати или се искористити као залог. Потражња за златом на светским тржиштима је и даље велика.
Резерве злата су почетком 1914. године износиле 1.312 тона. По том показатељу, Руска империја, заједно са САД и Француском, била је међу прве три земље.
Десет година након Револуције, због Првог светског рата и трошкова нове совјетске Владе, резерве злата СССР-а су износиле само 150 тона.
Након што је на власт дошао Јосиф Стаљин, резерве злата су почеле да расту. Совјетски Савез је 1941. године поседовао 2.800 тона злата и то је и за сада историјски рекорд.
290 тона злата. То је све што је 1991. године Русија наследила од СССР-а. Земља је била приморана да све почне испочетка.
Русија производи око 300 тона злата годишње. По том показатељу, Русија заостаје само за Кином и Аустралијом. Према подацима часописа „Злато и технологије" рудници злата се углавном налазе на Далеком истоку, у Иркутској области и Краснојарској покрајини.
Фоторепортер „КП“ Владимир Веленгурин посетио је новосибирску фабрику за рафинацију која производи руско злато.
На сваку полугу се стави жиг преко којег се може сазнати њено порекло: где и када је произведена полуга, њена тежина, као и чистоћа злата.
Полуге имају чистоћу од 99,95 до 99,995. То значи да удео злата у полугама износи од 99,95 одсто до 99,995 одсто. Све остало су примесе: на пример гвожђе, платина, родијум, паладијум, олово, сребро, бакар, никл и друге. Али њихов удео се стално смањује.
Запослени имају тежак посао — да носе полуге тешке 13 килограма. Осим тога, они морају да поштују велики број инструкција и да буду веома пажљиви: било какво оштећење полуга је неприхватљиво.
Врло је тешко проценити колико укупно злата има на свету. Према прелиминарним проценама — 190.000 тона. Више од 50 одсто се налази у приватном власништву. Ради се пре свега о накиту. Такође, 33,5 хиљада тона злата чине резерве националних банака. Остатак користе велике компаније и фондови у инвестиционе сврхе, а такође користи се у стоматологији и у привреди.
Ко има највеће резерве злата на свету? (Према подацима Светског савета за злато из новембра 2017. године.)
Постоји популарно мишљење да цена злата стално расте. Чак и многи стручни аналитичари понављају ову тврдњу као мантру. Међутим, то није истина. У одређеним периодима цена злата константно расте, у другим периодима цена деценијама стагнира. Немогуће је предвидети какав ће бити тренд у наредних неколико година.